Četvrti tekst

Antun Gustav Matoš, Kip domovine leta 188*

Kada se ušeprtljiše Zagrepčani radi onijeh grbova na zgradi državne financije, zovne usplahirena vlast u pomoć vojsku.
(…)
- Soldati ideju, bežimo!
- Nedem, makar fratri padali!
- Ali, Pepica, draga, lublena Pepica…
- Nedem, Joškec, nedem! Kaj mi moreju ovi grintavci? Ja nis’ niš kriva!
(…)
Poslije nekoliko sati jedva nađe poštovani Pogačić svoju ženu.
(…)
Nebavac Pogačić zapuca zdvojno prstima, udari se tronoškom po čelu, stane Pepicu podizati na noge i pipati joj srce. No Pepičino je junačko srce stalo da se malo odmori. I zlosrećnik otrči u najbližu rakijašnicu i baci u kljun čitav polić rakije.
(…)
I nju i njega zakopaše krišom – krišom, dragi čitaoče, krišom…